U Crnoj Gori je potrebno osnažiti najranjivije grupe mladih da aktivnije učestvuju u procesu u donošenja odluka, ocijenila je izvršna direktorica nevladine organizacije (NVO) Prima, Aida Perović Ivanović.

Ona je u emisiji „NVO sektor“, na televiziji RTCG, kazala da će u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Albaniji, Turskoj biti odabrane po tri organizacije koje se bave pitanjima od važnosti za mlade, učešće mladih i omladinskim politikama.

“Jedan od dodatnih kriterijuma jeste da grant koji budu potraživali projektnim predlogom treba da se kreće u iznosu od deset do 14 hiljada, a što se tiče našeg programa, mi ćemo obezbijediti više od 89 odsto, što znači da oni 10,10 odsto od te ukupne vrijednosti projekta treba da sami pribave i po pravilima, od sredstava koje ne potiču od Evropske unije. To je pravilo koje važi kada dobijete grant od Evropske unije, tzv. cost share mora biti iz nekog drugog izvora“, pojasnila je Perović Ivanović.

Kroz projekat će biti podržano 15 država, a da će, kazala je, kriterijumi za odabir članica biti da se bave omladinskim politikama.

„Neki od tehničkih kriterijuma, da postoje minimum godinu dana do dana kada je rok za predaju aplikacija i da se njihov prošlogodišnji budžet kreće između 10 i 60 hiljada eura

Na ovaj način, istakla je Perović Ivanović, žele da podrže manje i srednje razvijene organizacije koje se bave mladima i omladinskim politikama.

„Do produžetka je došlo na osnovu procedure Evropske unije u ovakvim slučajevima, to je da, na dan koji je bio određen za rok, odnosno 31. januar ove godine, nismo imali dovoljan broj prispjelih aplikacija. Organizacije su u ovom produžnom roku imale priliku da dopune i izmijene prijave koje su podnijele, što se odnosi na one koje su se već prijavile ali je otvoren prostor i za nove da to učine“, rekla je Perović Ivanović.

Ona je kazala da će za nove članice, u periodu od šest mjeseci, biti organizovano po pet trodnevnih treninga, koji se direktno tiču implementacije te vrste projekata.

„U periodu od 12 mjeseci, oni će dobiti finansijsku podršku, u obliku jednog operativnog, administrativnog granta“, navela je Perović Ivanović.

U toku implementacije projekta, kako je kazala, skenirano stanje i položaj mladih u pomenutim državama i uspostavljen je indeks njihovog učešća.

„Mi ćemo na osnovu indeksa participacije mladih, koji radimo za svih pet država, dalje predlagati inicijative za izmjene ili dopune kako Zakona za mlade u Crnoj Gori, tako i strategija i podzakonskih akata, takođe i nacionalnih i lokalnih akcionih planova za mlade u Crnoj Gori, ali i u ostalim državama“, saopštila je Perović Ivanović.

Od početka realizacije projetka, u toku prethodne tri godine je, navela je Perović, organizovana su po tri okrugla stola godišnje, koji su bili posvećenim osnovnim vidovima participacije, odnosno političkoj, ekonomskoj i društvenoj.

„Što se tiče političke, tu vam je jasno da se radi u našem nastojanju da gradimo kapacitete za mehanizme pomoću kojih mladi mogu da učestvuju u procesima donošenja odluka. Što se tiče ekonomskog učešća, važno nam je da ih osnažujemo da budu što samostalniji“, pojasnila je Perović Ivanović.

Prema njenim riječima, što u Crnoj Gori konkretno, ali i u ostalim zemljama jeste jedan od važnih problema počev od problema visokog procenta nezaposlenih ali i problemom njihove nedovljne zapošljivosti u smislu kompetencijia kojima mladi raspolažu.

„Što se tiče društvene participacije, cilj nam je da osnažimo najranjivije grupe mladih, da i oni jednako učestvuju u procesu u donošenju odluka“, objasnila je Perović Ivanović.

Menadžerka za komunikacije u fondaciji Ane i Vlada Divca, Miljana Kerču saopštila je da su kvalitetna saradnja i razmjena iskustava ključni preduslovi za rješavanje izazova sa kojima se mladi suočavaju i da njihova namjera zagovaranje javnih kampanja, kao i informisanje mladih kroz omladinske organizacije.

„Kada su u pitanju mladi, od 2013. godine imamo Divac omladinske fondove, koji se najviše bave mladima u lokalnim zajednicama. Pomoć mladima u vidu bespovratnih sredstava, da sami organizuju svoje aktivnosti, da sami pokušaju da promjene i da kroz novčane fondove ulažu u one projekte i akcije koje misle da su potrebne u njihovim zajednicama“, kazala je Kerču.

Taj projekat se sprovodi u saradnji sa američkom agencijom za međunarodni razvoj USAD, dok se, pojasnila je Kerču, projekat Youthbank u Srbiji sprovodi u okviru „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske“.

Koordinatorka projekta „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske“, Bojana Jeftović, kazala je da je u okviru projekta sprovedeno istraživanje o problemima sa kojima se bore mladi.

„To je jedna metodologija koja upoređuje stanje i položaj mladih u našim zemljama međusobno, u određenim aspektima. Na prom mestu, to je pitanje koliko su mladi uključeni proces donošenja odluka, zatim ekonomska uključenost, kao i socijalna uključenost“, pojasnila je Jeftović.

Ona smatra da vrlo često, kada se govori o mladima i njihovim problemima, zaboravljaju se podgrupe mladih koji dolaze iz ruralnih područja, kao i oni koji se nalaze u sistemu socijalne zaštite, kazneno popravnim domovima ili u zatvorima, suočavaju se sa dodatnim problemima.

„Vrlo često čujemo i taj negativan i pežurativan epitet da su mladi nezainteresovani, da su neuključeni i da na nedovoljan način doprinose poboljšavanju svog položaja“, kazala je Jeftović.

Kako je pojasnila Jeftović, jedan od razloga za nedovoljnu participaciju mladih može se naći u našoj kulturi i da se, kako je kazala, odluke prepuštaju starijima.

„Statistika pokazuje da vrlo mali procenat mladih u parlamentima. Najviše je u Crnoj Gori, negde oko šest odsto, dok je u drugim zemljama oko dva, tri odsto, u Turskoj je čak 0,5. Iako je to vrlo značajna populacija u jednoj zemlji, ona je vrlo malo zastupljena, postoji vrlo mali broj ljudi koji zastupa interese mladih“, rekla je Jeftović.

U zemljama u kojima se sprovodi projekat ne postoji, kazala je ona, nijedan ministar koji pripada grupi mladih.

Projekat „Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske“ je četvorogodišnji, regionalni projekat koji se realizuje uz finansijsku podršku Evropske komisije. U Crnoj Gori projekat je podržala i Komisija za raspodjelu dijela sredstva za igre na sreću.